нају́рити

најурити

Лема

најурити

Извор

том 3, стр. 547, редослед 21

1.
отерати, истерати.
— Могао нас је просто најурити из свога дворишта.
Чол.
Поручио јој је нека се примири ... јер ће је иначе најурити с имања.
Кол.
2.
нагнати, натерати.
— Најурио је свога коња на жене и дјецу.
Нех.
3.
навалити, нагрнути, налетети.
— Народ најури на врата.
Неим.
Он воли реку Уну] ... кад најури на слапове ... пјени се, скаче.
Мил.
В.
4.
долити, сасути већу количину. Р-К Реч.

Пододреднице

~ се

провести дуже време јурећи, издовољити се у јурењу, натрчати се, наиграти се. — Видјећемо се са својима, најурити у слободи. Ћоп

провести дуже време јурећи, издовољити се у јурењу, натрчати се, наиграти се.

Изворни текст (OCR)

нају́рити, на̀јӯрӣм сврш. 1. отерати, истерати. — Могао нас је просто најурити из свога дворишта. Чол. Поручио јој је  нека се примири ... јер ће је иначе најурити с имања. Кол. 2. нагнати, натерати. — Најурио је свога коња на жене и дјецу. Нех. 3. навалити, нагрнути, налетети. — Народ најури на врата. Неим. Он воли реку Уну] ... кад најури на слапове ... пјени се, скаче. Мил. В. 4. долити, сасути већу количину. Р-К Реч.