наћефлѐјисати
наћефлејисати
Лема
наћефлејисати
Извор
том 3, стр. 646, редослед 19
- 1.p.
напити се. Р-К Реч на́ћи, на̑ђе̄м (прил. пр. на̀ша̄в(ши) р. прид. на̏шао и на̀шао, на̀шла, -ло; трп. прид. на̑ђен) сврш.
- 1.а.
случајно или тражећи доћи у посед чега, угледати или открити кога или што.
— Како нисмо могли наћи собу, састанак држимо у ... шљивику.
Нашао је кључ за врата индијске културе.
- 1.б.
наићи на што, (за)добити, прибавити, стећи.
— Велику сам љубав нашао међу њима.
Али ни овдје ... не нађе покоја ни сна.
- 2.
запазити, уочити, открити.
— Његове сјајне очице као да су је испитивале ... не би ли нашле слабу тачку.
Прави новинар ... зна у трагикомичном заплету дневних тричарија наћи велик, хисторијски чин.
- 3.
затећи, застати (где или у каквом стању).
— Кад се вратих из школе, нађох све онако како сам оставио.
Таквог ме, ево, нађоше ти дани.
- 4.а.
снаћи, задесити; спопасти, обузети.
— Хвала богу велике жалости што нас нађе данас изненада.
Асан-ага ... двору дође, а док дође побуна га нађе.
- 4.б.
доспети у неку ситуацију, доживети што; бити захваћен нечим.
— Код морепловних лађа да сами нађете пропаст.
Ту је убрзо нашао и смрт у једној битки.
- 5.
оценити, проценити; закључити: ~ за добро, ~ за потребно.
— Нађемо да су пашине речи ове истините.
Нашла је да Хамилкар превише дуго ... у уреду сједи и да га то мора убити.
- 6.
изабрати, улучити прилику (за што).
— Жене ... сите и пијане, па сад нашле да се свађају и инате.
- 7.
смислити, досетити се.
— Не нашавши праву ријеч, продужим брзо.
- 8.
одвојити (за кога), дати, поклонити (коме).
— Он не нађе више времена за ме.
- 9.
добити, прикупити (обично о плодовима).
— Нека не нађе више него из вршаја пола кола!
- 10.
пасти (о киши, снегу).
dialectal— У планини ситни снијег нађе.
Да јој треба наше слоге, не би никад кише нашло.
- 11.
посетити, походити кога.
dialectal— Дођите нас кадгод наћи.
на муци, ~ у чуду. — Жупник се нађе у неприлици. Гор. в. осетити, испољити неко расположење изазвано поступцима других: ~ увређен, ~ почаствован. 2. а. уз. повр. састати се, срести се. — Тако бих волела да се нађемо и поразrоварамо. Сек. Њих су се двојица рано нашли и спријатељили. Цар Е. б. доћи на исто (нпр. у погађању). — Он спушта цијену помало, а муштерија додаје ... најпослије се нађу и сложе. Куш. 3. а. притећи у помоћ, помоћи коме. — Ја не тражим друге награде мимо задовољство Што сам се нашiао пр. јатељу. Нед. Похрлио је нагло да се браћи у помоћи нађе. Март. б. бити при руци за случај потребе (о новцу, храни и сл.). — Једва сам скупила нешто новuа да ми се нађе. Нуш. 4. родити се. — Ил се кнезу чедо нашло младо, ил кнежева мијенила се глава. Март. Друге године нађе нам се женско дете. Ранк. 5. заузети одговарајуће држање, снаћи се. — Стева не знађаше како да се нађе у тој збрци вести. Дом. 6. бити, десити се. — Јерновић се нашао прзница, те удари сусједа. Мат. Свагдје се нађе пшеница међу кукољем.
Фразе
боље (вас) нашао, боље нашли ! отпоздрав госта на домаћинову добродошлицу; да не нађе од мене не желим да му ја нанесем несрећу, нећу да жали на мене; да од бога нађеш, од боrа нашао ! у клетвама и прекорима: нека те бог казни; ~ себе правилно се оријентисати у чему; нисам нашао на путу (то) тешко сам дошао до тога, потребно ми је, морам водити рачуна (о томе); шта је тражио, то је нашао добио је по заслузи.
~ се коме на путу сметати (коме), ометати (кога); ~ се у небраном грожђу (у чуду) доспети у неприлику, у непријатан положај; ~ се у послу привидно радити нешто скривајући прави разлог пословања; ти си се нашао (да то кажеш, учиниш и сл.) како се усуђујеш. наћићо́рити се, наћѝћо̄рӣм се сврш. надићи се, накострешити се, нарогушити се. — У четника брада, сав се наћићорио, кићанка га бије.
Пододреднице
1. а. доспети, обрести се. — Нађем с у затвору. Матош. И једне ноћи нађем ти се ја у Јастрепцу. Ћос. Д. б. запасти у неки положај (обично неповољан)
Изворни текст (OCR)
наћефлѐјисати се, -ише̄м се сврш. напити се. Р-К Реч. на́ћи, на̑ђе̄м (прил. пр. на̀ша̄в(ши); р. прид. на̏шао и на̀шао, на̀шла, -ло; трп. прид. на̑ђен) сврш. 1. а. случајно или тражећи доћи у посед чега, угледати или открити кога или што. — Како нисмо могли наћи собу, састанак држимо у ... шљивику. Чол. фиг. Нашао је кључ за врата индијске културе. Уј. б. наићи на што, (за)добити, прибавити, стећи. — Велику сам љубав нашао међу њима. Богд. Али ни овдје ... не нађе покоја ни сна. Матош. 2. запазити, уочити, открити. — Његове сјајне очице као да су је испитивале ... не би ли нашле слабу тачку. Франг. Прави новинар ... зна у трагикомичном заплету дневних тричарија наћи велик, хисторијски чин. Матош. 3. затећи, застати (где или у каквом стању). — Кад се вратих из школе, нађох све онако како сам оставио. Лаз. Л. Таквог ме, ево, нађоше ти дани. Цес. Д. 4. а. снаћи, задесити; спопасти, обузети. — Хвала богу велике жалости што нас нађе данас изненада. Њег. Асан-ага ... двору дође, а док дође побуна га нађе. НПХ. б. доспети у неку ситуацију, доживети што; бити захваћен нечим. — Код морепловних лађа да сами нађете пропаст. М-И. Ту је убрзо нашао и смрт у једној битки. Јов. С. 5. оценити, проценити; закључити: ~ за добро, ~ за потребно. — Нађемо да су пашине речи ове истините. Нен. М. Нашла је да Хамилкар превише дуго ... у уреду сједи и да га то мора убити. Ђал. 6. изабрати, улучити прилику (за што). — Жене ... сите и пијане, па сад нашле да се свађају и инате. Шапч. 7. смислити, досетити се. — Не нашавши праву ријеч, продужим брзо. Козарч. 8. одвојити (за кога), дати, поклонити (коме). — Он не нађе више времена за ме. Наз. 9. добити, прикупити (обично о плодовима). — Нека не нађе више него из вршаја пола кола! Вес. 10. покр. пасти (о киши, снегу). — У планини ситни снијег нађе. НП Вук. Да јој треба наше слоге, не би никад кише нашло. Љуб. 11. покр. посетити, походити кога. — Дођите нас кадгод наћи. Војн.