Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

небѐса

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 663

небѐса

небеса

Лема

небеса

Извор

том 3, стр. 663, редослед 5

  1. 1.

    мн. од небо.

    мн. — множина
  2. 2.

    с мн в. небо (1

    с — средњи родв. — (после броја) век
  3. 2.

    и изр.): до небеса, у небеса, скидати богове с небеса.

    с — средњи род
    — Небеса с свуд звездица пуна.
    Радич.
    Уздух и различну ћуд небеса ваља упознати.
    Марет.
Изворни текст (OCR)
небѐса, небе́са̄ 1. мн. од небо. 2. с мн. в. небо (1, 2 и изр.): до небеса, у небеса, скидати богове с небеса. — Небеса с свуд звездица пуна. Радич. Уздух и различну ћуд небеса ваља упознати. Марет.