Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

нѐбескӣ

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 663

нѐбескӣ

небески QA: medium

Лема

небески

Извор

том 3, стр. 663, редослед 9

  1. 1.

    који се односи на небо (небеса), који потиче с неба (небеса): ~ тело

    с — средњи род
    механика, ~ светлост, ~ милост, ~ свод, небеске висине. — Вода небеска тече и натапа ораницу. Крл.
    Ћос. Д.
  2. 2.

    божански леп, божанствен.

    Надам се наћи такво небеско биће, које би ме препородило ... и узвисило. Крањч. Стј.
  3. 3.

    (у именичкој служби) м бог.

    Неко коти децу, а неко дукате. Онај небески не да̑ да се деца мешају са дукатима.
Изворни текст (OCR)
нѐбескӣ, -а̄, -о̄ 1. који се односи на небо (небеса), који потиче с неба (небеса): ~ тело,