Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

небо̀ломан

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 664

небо̀ломан

неболоман

Лема

неболоман

Извор

том 3, стр. 664, редослед 15

  1. 1.

    песн. који се пролама до неба, веома бучан.

    песн. — песнички
    — Мисао запловила заносећи се неболомним гломотом жељезничких кола.
    Цар Е.
  2. 2.

    који допире до неба, веома висок.

    — За тобом чезнем, снијежна тишино ... неболомних планинских врхунаца.
    Матош
Изворни текст (OCR)
небо̀ломан, -мна, -мно песн. 1. који се пролама до неба, веома бучан. — Мисао запловила заносећи се неболомним гломотом жељезничких кола. Цар Е. 2. који допире до неба, веома висок. — За тобом чезнем, снијежна тишино ... неболомних планинских врхунаца. Матош.