не̏бо
небо
Лема
небо
Извор
том 3, стр. 664, редослед 2
- 1.
исп. небеса васионски, свемирски простор који се, гледан са земље, види у облику великог свода: ведро ~, плаво ~, мутно ~.
- 2.а.
рлг. замишљени стан, пребивалиште бога, божанстава, душа̂ светаца, умрлих праведника, рај.
— Како ћу ... поћи на небо, гдје ће ме сјутра прексјутра свевишњи позвати?
Створивши јој у души небо пуно сања.
- 2.б.
бог, богови, провиђење, промисао.
— Смилова се небо, те му помоћ справи.
- 3.а.
таваница.
— Небо у собама је из дасака.
По »небу« дворане шетаће џиновске дизалице. Пол. 1950.
- 3.б.
наткровље, балдахин (на литијама, процесијама).
— Она је натерала мужа те је приложио небо и свеће за полијелеј.
Да сам газда, носио бих и небо над велечасним.
- 3.в.
непце.
— Господи се прилијепио језик уз небо.
Фразе
звездано ~ астр. привидна небеска сфера с видљивим небеским телима; северно ~ астр. део звезданог неба изнад северне Земљине хемисфере; јужно ~ астр. део звезданог неба ивнад јужне Земљине хемисфере; до неба (небу под облаке, под небо, у небо) у висину, у врло велику висину; као гром (стрела) из ведра неба нагло, ненадано, изненада; као да је пао с неба 1) изненада се појавио; 2) не уме се снаћи; (као) ~ и земља кад се жели истаћи велика разлика између кога, чега; на (у) деветом (седмом) небу сав блажен; ~ се отворило (провалило) ударила јака киша, пљусак; ни на небу ни на земљи (бити, живети и сл.) бити, налазити се у сасвим неодређеном стању, положају; под ведрим (отвореним) небом изван насеља, изван стамбеног објекта, без крова над главом; под једним небом у истој земљи, у истом крају; под небом у читавом свету; скидати богове (свеце) с неба псовати; с неба на земљу пасти ослободити се илузија, схватити живот, стварност онаквим какви су; с неба па у ребра изненада, изнебуха; уздизати до неба прекомерно хвалити; чека да му падне с неба; чека ману с неба неће да ради; чека лаку зараду.
Изворни текст (OCR)
не̏бо с исп. небеса 1. васионски, свемирски простор који се, гледан са земље, види у облику великог свода: ведро ~, плаво ~, мутно ~. 2. рлг. а. замишљени стан, пребивалиште бога, божанстава, душа̂ светаца, умрлих праведника, рај. — Како ћу ... поћи на небо, гдје ће ме сјутра прексјутра свевишњи позвати? Лаз. Л. фиг. Створивши јој у души небо пуно сања. Војн. б. бог, богови, провиђење, промисао. — Смилова се небо, те му помоћ справи. Змај. 3. а. таваница. — Небо у собама је из дасака. Маж. М. По »небу« дворане шетаће џиновске дизалице. Пол. 1950. б. наткровље, балдахин (на литијама, процесијама). — — Она је натерала мужа те је приложио небо и свеће за полијелеј. Шапч. Да сам газда, носио бих и небо над велечасним. Бен. в. непце. — Господи се прилијепио језик уз небо. Шен.