Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

нева̀љао

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 666

нева̀љао

неваљао

Лема

неваљао

Извор

том 3, стр. 666, редослед 26

  1. 1.а.

    зао, рђав; неморалан, покварен.

    — Цијело село их је мрзило због неваљалог понашања.
    Шант.
    Пао је у замку некој удатој сељанци, која је била неваљала и целом свету позната.
    Андр. И.
  2. 1.б.

    који нема потребна позитивна својства, непогодан, неупотребљив.

    — Гдје ће се гулаш прогласити укиснутим и неваљалим за јело!
    Јонке
  3. 2.

    неваспитан, лоше одгојен, непослушан, несташан: ~ дечак, ~ дете.

  4. 3.

    који није ваљан у војничком смислу, који нема одважности, слаб.

    — Но утекли пољем Косовијем. А нека их, неваљала војска!
    НП Вук
Изворни текст (OCR)
нева̀љао, -ала, -ало 1. а. зао, рђав; неморалан, покварен. — Цијело село их је  мрзило због неваљалог понашања. Шант. Пао је у замку некој удатој сељанци, која је била неваљала и целом свету позната. Андр. И. б. који нема потребна позитивна својства, непогодан, неупотребљив. — Гдје ће се гулаш прогласити укиснутим и неваљалим за јело! Јонке. 2. неваспитан, лоше одгојен, непослушан, несташан: ~ дечак, ~ дете. 3. који није ваљан у војничком смислу, који нема одважности, слаб. — Но утекли пољем Косовијем. А нека их, неваљала војска! НП Вук.