Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

нѐвјернӣк

мтом 3, стр. 667

нѐвјернӣк

невјерник

Стална адреса

Лема

невјерник

Извор

том 3, стр. 667, редослед 25

  1. 1.

    неверан човек, онај који је изневерио, издајник.

    — Вукове ријечи да је Милош невјерник, бацале су га кнеза У бригу.
    Шант.
    Име невјернику нитко никад не смије дознати.
    Драж.
  2. 2.а.

    отпадник од вере; онај који није религиозан, атеист(а).

    — Он је поживио у свећеничкој мантији, као невјерник.
    Крл.
  3. 2.б.

    онај који припада другој, туђој вери.

    — С нестрпљењем су очекивали нове подвиге тога витеза Словенства у борби са неверницима.
    Јов. С.
Изворни текст (OCR)
и нѐвјернӣк, м 1. неверан човек, онај који је изневерио, издајник. — Вукове ријечи да је Милош невјерник, бацале су га кнеза  У бригу. Шант. Име невјернику нитко никад не смије дознати. Драж. 2. а. отпадник од вере; онај који није религиозан, атеист(а). — Он је поживио у свећеничкој мантији, као невјерник. Крл. б. онај који припада другој, туђој вери. — С нестрпљењем су очекивали нове подвиге тога витеза Словенства у борби са неверницима. Јов. С.