не̏го
него QA: medium
Лема
него
Извор
том 3, стр. 673, редослед 13
- 1.а.
у поређењу после компаратива придева и прилога (и компаративно употребљеног глагола волети); исп. од (10а).
— Више је волио да прича него да ошине коње.
- 1.б.
иза речи друкчији, друкчије и сл.: друкчији ~ он, другачије ~ некад.
- 1.в.
у вези са »пре« (»пре него«, »пре него што«) започиње зависну реченицу чија радња долази после радње главне реченице.
— Прије него ће изаћи, погледа рибаре.
- 2.а.
иза одричне реченице или друкчије негације кад се казује шта долази уместо онога што се пориче: већ.
— Није се бојала никога, него је чинила све шта јој год драго. Вук. б кад се што изузима од одрицања: изузев, осим.
— lајбоље би учинио да се не брине него за свој кукуруз.
- 3.а.
при изношењу нече2 супротног претходном исказу: али, међутим; уопште за надовезивање мисли, при прелажењу на даље казивање.
— Хтео би ... још нешто да каже. Него га господин капетан пресече.
Него опазих на диву да сам у њега побудио самилост.
- 3.б.
у служби узвика, кад се износи што необично, изузетно: ама, али.
— Него што су ти ове мале чаршијице! Оне живе неким засебним животом.
- 4.
у потврдном значењу ради јачег истицања природности, оправданости каквог става: дакако, дабоме, наравно.
— Зар на галије иду?
— Него да иду!
Стари су то војници. Него!
Фразе
~ како! ~ шта! узв. наравно, разуме се; није ~ (још нешто, још и то) Узв. кад се одговара на што претерано, неоправдано: којешта!
Изворни текст (OCR)
не̏го везн. 1. у поређењу а. после компаратива придева и прилога (и компаративно употребљеног глагола волети); исп. од (10а). — Више је волио да прича него да ошине коње. Мил. В. б. иза речи друкчији, друкчије и сл.: друкчији ~ он, другачије ~ некад. в. у вези са »пре« (»пре него«, »пре него што«) започиње зависну реченицу чија радња долази после радње главне реченице. — Прије него ће изаћи, погледа рибаре. Ћип. 2. иза одричне реченице или друкчије негације а. кад се казује шта долази уместо онога што се пориче: већ. — Није се бојала никога, него је чинила све шта јој год драго. Вук. б кад се што изузима од одрицања: изузев, осим. — lајбоље би учинио да се не брине него за свој кукуруз. Ђал. 3. а. при изношењу нече2 супротног претходном исказу: али, међутим; уопште за надовезивање мисли, при прелажењу на даље казивање. — Хтео би ... још нешто да каже. Него га господин капетан пресече. Ад. Него опазих на диву да сам у њега побудио самилост. Крањч. Стј. б. у служби узвика, кад се износи што необично, изузетно: ама, али. — Него што су ти ове мале чаршијице! Оне живе неким засебним животом. Ком. 4. у потврдном значењу ради јачег истицања природности, оправданости каквог става: дакако, дабоме, наравно. — Зар на галије иду? — Него да иду! Вел. Стари су то војници. Него! Јак.