недоку̀чив

недокучив

Лема

недокучив

Извор

том 3, стр. 676, редослед 20

1.
= недокучљив 1. а којему се не може докучити смисао, значење, неразумљив, несхеатљив.
— Као да у себи шапуће неку молитву, некакве чудне и недокучиве ријечи.
Десн.
б. закопчан, неприступачан, уздржан. —У односу према дружини да] ... буде, колико је год могуће, недокучив.
Кол.
2.
до којега се не може доћи, недоступан.
— Певуше им мекане песме номадске, препуне чежње далеких земаља недокучивих.
Чипл.

Изворни текст (OCR)

недоку̀чив, -а, -о = недокучљив 1. а. којему се не може докучити смисао, значење, неразумљив, несхеатљив. — Као да у себи шапуће неку молитву, некакве чудне и недокучиве ријечи. Десн. б. закопчан, неприступачан, уздржан. —У односу према дружини да] ... буде, колико је год могуће, недокучив. Кол. 2. до којега се не може доћи, недоступан. — Певуше им мекане песме номадске, препуне чежње далеких земаља недокучивих. Чипл.