незавр̑шив
незавршив
Лема
незавршив
Извор
том 3, стр. 682, редослед 25
- —
који се не може завршити, који траје врло дуго, стално.
— Осуђен је на вечити живот, као незавршиву патњу.
Изворни текст (OCR)
незавр̑шив, -а, -о који се не може завршити, који траје врло дуго, стално. — Осуђен је на вечити живот, као незавршиву патњу.