Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

неза́конит

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 683

неза́конит

незаконит

Стална адреса

Лема

незаконит

Варијанте

не̏законит

Извор

том 3, стр. 683, редослед 25

  1. 1.

    који није у складу са законом, законским одредбама, противзаконит.

    — На темељу незакониту не могу се градити закони.
    Старч.
  2. 2.а.

    који није рођен у законитом браку, ванбрачан.

    — Сав свој иметак оставио је незаконитоме јединцу Антонију Луцићу
    Водн.
    Кад би преврнули књиге поп Томи-Не ... нашли би незаконитих тма и тушта.
    Сек.
  3. 2.б.

    који није законски венчан, који живи у дивљем браку, невенчан.

    — Свекар и свекрва преким оком гледали на незакониту снаху.
    Шуб.
Изворни текст (OCR)
неза́конит и не̏законит, -а, -о 1. који није у складу са законом, законским одредбама, противзаконит. — На темељу незакониту не могу се градити закони. Старч. 2. а. који није рођен у законитом браку, ванбрачан. — Сав свој иметак оставио је незаконитоме јединцу Антонију Луцићу Водн. Кад би преврнули књиге поп Томи-Не ... нашли би незаконитих тма и тушта. Сек. б. који није законски венчан, који живи у дивљем браку, невенчан. — Свекар и свекрва преким оком гледали на незакониту снаху. Шуб.