Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

незаја̀зив

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 683

незаја̀зив

незајазив QA: medium

Лема

незајазив

Извор

том 3, стр. 683, редослед 23

  1. 1.

    који се не може зајазити, којем је немогуће ставити, утврдити брану, незадржив (обично о текућој води).

    — Незајазива је каква вода коју је немогуће зајазити, којој је немогуће утврдити7 брану.
    Стев.
  2. 2.

    в. незајажљив.

    — Чинило; се да се отвара као нека страшна незајазива рака. Рен.
Изворни текст (OCR)
незаја̀зив, -а, -о 1. који се не може зајазити, којем је немогуће ставити, утврдити брану, незадржив (обично о текућој води). — Незајазива је каква вода коју је немогуће зајазити, којој је немогуће утврдити7 брану. Стев. 2. в. незајажљив. — Чинило; се да се отвара као нека страшна незајазива рака. Рен.