Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

неизрѐцив

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 693

неизрѐцив

неизрецив

Лема

неизрецив

Извор

том 3, стр. 693, редослед 19

  1. —

    који се не може изрећи, описати, неисказив, неописив.

    — Још је види сатрвену и сломљену, пуну неизрецивог јада. Мил. В. Тоrа је дана у Кишовој души живјела неизрецива чежња за кукурузним крухом.
    Кол.
Изворни текст (OCR)
неизрѐцив, -а, -о који се не може изрећи, описати, неисказив, неописив. — Још је  види сатрвену и сломљену, пуну неизрецивог јада. Мил. В. Тоrа је дана у Кишовој души живјела неизрецива чежња за кукурузним крухом. Кол.