Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

неиспра́вно̄ст

жтом 3, стр. 696

неиспра́вно̄ст

неисправност

Стална адреса

Лема

неисправност

Извор

том 3, стр. 696, редослед 4

  1. —

    особина онога који је неисправан, онога што је неисправно; непоштење, злоупотреба.

    — Чим ... наиђе на кога слугу или у каквој крађи, или У каквој неисправности, одмах би његове очи засјале ... неким нечовечним с ајем.
    Станк.
Изворни текст (OCR)
неиспра́вно̄ст, -ости ж особина онога који је неисправан, онога што је неисправно; непоштење, злоупотреба. — Чим ... наиђе на кога слугу или у каквој крађи, или У каквој неисправности, одмах би његове очи засјале ... неким нечовечним с ајем. Станк.