Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

нека̀жњиво̄ст

жтом 3, стр. 699

нека̀жњиво̄ст

некажњивост

Лема

некажњивост

Извор

том 3, стр. 699, редослед 11

  1. —

    својство онога који е некажњив, што је некажњиво.

    — Потврђује се слобода говора у парламенту, тј. некажњивост посланика. ОП 1. Људи који пописују заоставштину иза покојника ... изгледају ... помало као отимачи ... којима је осигурана некажњивост. ндр.
    И.
Изворни текст (OCR)
нека̀жњиво̄ст, -ости ж својство онога који е некажњив, што је некажњиво. — Потврђује се слобода говора у парламенту, тј. некажњивост посланика. ОП 1. Људи који пописују заоставштину иза покојника ... изгледају ... помало као отимачи ... којима је осигурана некажњивост. ндр. И.