Одредница

не̏ка

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 698

не̏ка

нека

Лема

нека

Извор

том 3, стр. 698, редослед 16

  1. 1.а.

    (некњиж. нек) везн. у зависним реченицама у намерним: да.

    некњиж. — некњижевновезн. — везник
    — Пожури ... нека је ближе чамцу.
    Ћип.
    Дао сам му нешто новаца нека му се нађе.
    Стев.
  2. 1.б.

    у погодбеним: ако, ако само.

    — Нек устанем и двапут коракнем, облије ме зној.
    Ћор.
  3. 1.в.

    у допусним: макар, макар да, иако.

    — Нека би био високо до облака, ја ћу га оборити.
    Грол
    Да ... ником не опсУ́јеu ... Она поцрвење ... мисли: »Знам ја то и без тебе, па нек сам сирота«.
    Сиј.
  4. 2.а.

    речца за исказивање заповести, жеље ( у лику: нека, некате, са значењем: немој, немојте).

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Толе, нек ти је пушка у приправности! Ћос.
  5. 2.д.

    Нек крмама уз крај их мора погнају. М-И.

  6. 2.б.

    благосиљања, клетве, заклињања, проклињања.

    — Iек јој је срећно! рече.
    Глиш.
    Уби ме одмах, и нека ти је просто ... !
    Андр. И.
    Улазите ... Нека вас враг носи!
    Крањч. Стј
  7. 2.в.

    (удвојено) претње, пребацивања, прекора: ако, ако.

    — Ал нека, нека! Ви сте све чули.
    Јакш. Ђ.
    Нека, нека...! АХа
    — износио је хоџа мало за нос.
    О-А
  8. 2.г.

    допуштања, мирења с нечим, с неком ситуацијом: ако, не мари, ништа зато.

    с — средњи род
    — Нека што остадох гладан.
    Мат.
  9. 2.д.

    благог одрицања, одбијања.

    — Дела! рече ми.
    — Нека, хвала ...! Сит сам.
    Вес.
    Нека, ја ћу ... лези ти само.
    Шуб.
Изворни текст (OCR)
не̏ка (некњиж. нек) 1. везн. у зависним реченицама а. у намерним: да. — Пожури ... нека је ближе чамцу. Ћип. Дао сам му нешто новаца нека му се нађе. Стев. б. у погодбеним: ако, ако само. — Нек устанем и двапут коракнем, облије ме зној. Ћор. в. у допусним: макар, макар да, иако. — Нека би био високо до облака, ја ћу га оборити. Грол. Да ... ником не опсУ́јеu ... Она поцрвење ... мисли: »Знам ја то и без тебе, па нек сам сирота«. Сиј. 2. речца за исказивање а. заповести, жеље (покр. у лику: нека, некате, са значењем: немој, немојте). — Толе, нек ти је пушка у приправности! Ћос. Д. Нек крмама уз крај их мора погнају. М-И. б. благосиљања, клетве, заклињања, проклињања. — Iек јој је срећно! рече. Глиш. Уби ме одмах, и нека ти је просто ... ! Андр. И. Улазите ... Нека вас враг носи! Крањч. Стј. в. (удвојено) претње, пребацивања, прекора: ако, ако. — Ал нека, нека! Ви сте све чули. Јакш. Ђ. Нека, нека...! АХа — износио је хоџа мало за нос. О-А. Г. допуштања, мирења с нечим, с неком ситуацијом: ако, не мари, ништа зато. — Нека што остадох гладан. Мат. д. благог одрицања, одбијања. — Дела! рече ми. — Нека, хвала ...! Сит сам. Вес. Нека, ја ћу ... лези ти само. Шуб.