не̏ка
нека
Лема
нека
Извор
том 3, стр. 698, редослед 16
- 1.а.
(некњиж. нек) везн. у зависним реченицама у намерним: да.
— Пожури ... нека је ближе чамцу.
Дао сам му нешто новаца нека му се нађе.
- 1.б.
у погодбеним: ако, ако само.
— Нек устанем и двапут коракнем, облије ме зној.
- 1.в.
у допусним: макар, макар да, иако.
— Нека би био високо до облака, ја ћу га оборити.
Да ... ником не опсУ́јеu ... Она поцрвење ... мисли: »Знам ја то и без тебе, па нек сам сирота«.
- 2.а.
речца за исказивање заповести, жеље ( у лику: нека, некате, са значењем: немој, немојте).
dialectal— Толе, нек ти је пушка у приправности! Ћос.
- 2.д.
Нек крмама уз крај их мора погнају. М-И.
- 2.б.
благосиљања, клетве, заклињања, проклињања.
— Iек јој је срећно! рече.
Уби ме одмах, и нека ти је просто ... !
Улазите ... Нека вас враг носи!
- 2.в.
(удвојено) претње, пребацивања, прекора: ако, ако.
— Ал нека, нека! Ви сте све чули.
Нека, нека...! АХа
— износио је хоџа мало за нос.
- 2.г.
допуштања, мирења с нечим, с неком ситуацијом: ако, не мари, ништа зато.
— Нека што остадох гладан.
- 2.д.
благог одрицања, одбијања.
— Дела! рече ми.
— Нека, хвала ...! Сит сам.
Нека, ја ћу ... лези ти само.
Изворни текст (OCR)
не̏ка (некњиж. нек) 1. везн. у зависним реченицама а. у намерним: да. — Пожури ... нека је ближе чамцу. Ћип. Дао сам му нешто новаца нека му се нађе. Стев. б. у погодбеним: ако, ако само. — Нек устанем и двапут коракнем, облије ме зној. Ћор. в. у допусним: макар, макар да, иако. — Нека би био високо до облака, ја ћу га оборити. Грол. Да ... ником не опсУ́јеu ... Она поцрвење ... мисли: »Знам ја то и без тебе, па нек сам сирота«. Сиј. 2. речца за исказивање а. заповести, жеље (покр. у лику: нека, некате, са значењем: немој, немојте). — Толе, нек ти је пушка у приправности! Ћос. Д. Нек крмама уз крај их мора погнају. М-И. б. благосиљања, клетве, заклињања, проклињања. — Iек јој је срећно! рече. Глиш. Уби ме одмах, и нека ти је просто ... ! Андр. И. Улазите ... Нека вас враг носи! Крањч. Стј. в. (удвојено) претње, пребацивања, прекора: ако, ако. — Ал нека, нека! Ви сте све чули. Јакш. Ђ. Нека, нека...! АХа — износио је хоџа мало за нос. О-А. Г. допуштања, мирења с нечим, с неком ситуацијом: ако, не мари, ништа зато. — Нека што остадох гладан. Мат. д. благог одрицања, одбијања. — Дела! рече ми. — Нека, хвала ...! Сит сам. Вес. Нека, ја ћу ... лези ти само. Шуб.