Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

не́мах

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 705

не́мах

немах, немадо QA: medium

Лема

немах

Варијанте

немадо, не́мадо

Извор

том 3, стр. 705, редослед 16

  1. 2.

    и

  2. 3.

    не́ма и не́маде) несврш. и (peђе) сврu.

    несврш. — несвршени глагол
  3. 1.

    бити без чега, не поседовати.

    — Често нема крајцаре да купи циrара.
    Змај
    Повр2 главе немам крова нити зида.
    Уј.
  4. 2.а.

    (3. л. јд., уз логички субјекат) не постојати, не налазити се.

    л. — лицејд. — једнина
    — Нема тога ко ће да га натраг врати.
    Змај
    Нема никаква начина да до ње дођем.
    Креш.
  5. 2.б.

    не бити присутан, одсуствовати; недостајати.

    — Би му Марку тешко што је устајао из гроба. Нема њему оних старих друrова.
    Дом.
  6. 2.в.

    ишчезнути, ишчезавати, неста(ја)ти.

    — Једне по једне звездице нема.
    Јакш. Ђ.
  7. 3.

    (обично

  8. 3.а.

    јд.) а. не одржавати (се), не вршити (се) (о ономе што значи именица уз овај глагол): ~ предавања, ~ наставе, ~ посла

    јд. — једнина
    приредбе итд.
    Ком.
  9. 3.б.

    не доћи, не појавити се.

    Немаде их кући до неко доба. Вукић.
  10. 3.в.

    не проћи, не потрајати (о времену).

    Нема неколико година откад је ... набавио из свијета сјеме. Мат.
  11. 3.г.

    (само 3. л. јд.) не може бити.

    Нема враћања у старо! Фелд. Тој мери нема поrовора. Андр. И.
  12. 3.д.

    (само 3. л. јд.) не треба, није потребно.

    »Племенити« није наслов, као што је барун, гроф, кнез, па се стога и нема пред име стављати. Ђал.
  13. 3.ђ.

    не изазивати, не проузроковати, не побуђивати.

    То нема никаква утјецаја на оноrа мога срећV. Креш.
  14. 4.

    (само 3. л. јд. през.) ништа друго, просто речено.

    Дохвати Моца од њега свирача егеду ... Е, часни га! Нема, него се помамила у његовим рукама. Ад. Vзр. е већ нема! не зна шта би већ хтео, захтева више него што заслужује, много изволева. — Е већ нема! ... Чудна ми господства! Докторка у срезу! Срем.; нема друге, нема се ку д нема другог решења, пута; нема лабаво фам. не може се (у)радити макар како, ту је дисциплина; нема му (јој) пара нико му (јој) није једнак; нема се ка да нема времена; нема томе места нема правног основа, не одговара; нема шта! нема шта да се каже, да се примети; од мене (њега итд.) нема ништа врло слабог сам (је итд.) здравља; то (један, два итд.) нема ништа то (један, два итд.) није ништа, то не чини, не представља ништа. — Дај два јоргана. Један нема ништа.
Изворни текст (OCR)
не́мах и не́мадо2, 2. и 3. л. не́ма и не́маде) несврш. и (peђе) сврu. 1. бити без чега, не поседовати. — Често нема крајцаре да купи циrара. Змај. Повр2 главе немам крова нити зида. Уј. 2. (3. л. јд., уз логички субјекат) а. не постојати, не налазити се. — Нема тога ко ће да га натраг врати. Змај. Нема никаква начина да до ње дођем. Креш. б. не бити присутан, одсуствовати; недостајати. — Би му Марку тешко што је устајао из гроба. Нема њему оних старих друrова. Дом. в. ишчезнути, ишчезавати, неста(ја)ти. — Једне по једне звездице нема. Јакш. Ђ. 3. (обично 3. л. јд.) а. не одржавати (се), не вршити (се) (о ономе што значи именица уз овај глагол): ~ предавања, ~ наставе, ~ посла,