не̏мино̄вно
неминовно
Лема
неминовно
Извор
том 3, стр. 707, редослед 13
- —
без могућности да се собом. Петр. В.
(што) избегне, неизбежно. — Олује су се неминовно приближавале. Матк. Вртло ... је нас слабије повукао неминовно за
Изворни текст (OCR)
не̏мино̄вно прил. без могућности да се (што) избегне, неизбежно. — Олује су се неминовно приближавале. Матк. Вртло ... је нас слабије повукао неминовно за собом. Петр. В.;