Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

нена́видни̏к

мтом 3, стр. 711

нена́видни̏к

ненавидник

Лема

ненавидник

Извор

том 3, стр. 711, редослед 6

  1. а.

    онај који (некога) ненавиди, мрзи.

    — Пакосте му и завиде ... Но нико као ... његов парбеник, ненавидник и крвник од памтивека.
    Каш.
  2. б.

    завидник, завидљивац.

    — Ненавидници су говорили да је у Дубровнику само један пјесник.
    Водн.
Изворни текст (OCR)
нена́видни̏к м а. онај који (некога) ненавиди, мрзи. — Пакосте му и завиде ... Но нико као ... његов парбеник, ненавидник и крвник од памтивека. Каш. б. завидник, завидљивац. — Ненавидници су говорили да је у Дубровнику само један пјесник. Водн.