Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ненамѐтљив

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 712

ненамѐтљив

ненаметљив

Лема

ненаметљив

Извор

том 3, стр. 712, редослед 33

  1. —

    који се не намеће, натура; неизвештачен.

    — Лик Светислава Вуловића ... делује својом ненаметљивом озбиљношћу.
    Мил.
    Ж. Лице, међутим ... одавало је ненаметљиву тугу. Сим. ненаметљиво прКл. на ненаметљив начин, не намећући се, неизвештачено, природно.
    — Вредно се и ненаметљиво прилаrођавао њиховим кућним обичајима.
    Петр. В.
    Ненаметљиво ме упозна.
    Јел.
Изворни текст (OCR)
ненамѐтљив, -а, -о који се не намеће, натура; неизвештачен. — Лик Светислава Вуловића ... делује својом ненаметљивом озбиљношћу. Мил. Ж. Лице, међутим ... одавало је ненаметљиву тугу. Сим. ненаметљиво прКл. на ненаметљив начин, не намећући се, неизвештачено, природно. — Вредно се и ненаметљиво прилаrођавао њиховим кућним обичајима. Петр. В. Ненаметљиво ме упозна. Јел.