ненапла̀тив

ненаплатив

Лема

ненаплатив

Извор

том 3, стр. 713, редослед 9

1.
који се не може наплатити, намирити.
— То је морало да се отпише као ненаплативо. Пол. 1958.
2.
који се не може доста платити, који има изванредну вредност.
— Цијени се његово ненаплативо искусrВо.
Нех.

Изворни текст (OCR)

ненапла̀тив, -а, -о 1. који се не може наплатити, намирити. — То је морало да се отпише као ненаплативо. Пол. 1958. 2. који се не може доста платити, који има изванредну вредност. — Цијени се његово ненаплативо искусrВо. Нех.