Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

необо̀рив

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 715

необо̀рив

необорив

Лема

необорив

Извор

том 3, стр. 715, редослед 31

  1. 1.

    који се не може оборити, срушити; који се не може побити, непобитан.

    — За тога човјека је држала да је необорив као јаблан.
    Новак
    То је ... једини, истинити и необориви резултат до кога је наука дошла.
    Нуш.
  2. 2.

    непоколебљив, одлучан.

    — Створена је у кући ... необорива ... одлука да се та вечера одрЖИ.
    Кол.
Изворни текст (OCR)
необо̀рив, -а, -о̄ 1. који се не може оборити, срушити; који се не може побити, непобитан. — За тога човјека је држала да је необорив као јаблан. Новак. То је ... једини, истинити и необориви резултат до кога је наука дошла. Нуш. 2. непоколебљив, одлучан. — Створена је у кући ... необорива ... одлука да се та вечера одрЖИ. Кол.