Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

не̏обузда̄но̄ст

жтом 3, стр. 716

не̏обузда̄но̄ст

необузданост

Лема

необузданост

Извор

том 3, стр. 716, редослед 12

  1. —

    особина онога који је необуздан, онога што се не може обуздати, неукротивост.

    — Ивану је било, ослушкујући море, као да пије његову силу, необузданост. Кос. Романтичарска бујност и необузданост његове С. Милутиновића поезије одражавале су се и у његовом личном животу. Глиг.
Изворни текст (OCR)
не̏обузда̄но̄ст, -ости ж особина онога који је необуздан, онога што се не може обуздати, неукротивост. — Ивану је било, ослушкујући море, као да пије његову силу, необузданост. Кос. Романтичарска бујност и необузданост његове С. Милутиновића поезије одражавале су се и у његовом личном животу. Глиг.