неопорѐцив
неопорецив, неопоречив
Лема
неопорецив
Варијанте
неопоречив, неопорѐчив
Извор
том 3, стр. 720, редослед 31
- —
који се не може опорећи.
— Председник оптине ... је издао неопорециве наредбе. Мил. В. Истина је ... по себи самој неопорецива и вјечна. Лит. 1957. Оштар шум полусувих кукурузишта престао да шушти као да је однекуд пала неопоречива заповест.
Изворни текст (OCR)
неопорѐцив и неопорѐчив, -а, -о који се не може опорећи. — Председник оптине ... је издао неопорециве наредбе. Мил. В. Истина је ... по себи самој неопорецива и вјечна. Лит. 1957. Оштар шум полусувих кукурузишта престао да шушти као да је однекуд пала неопоречива заповест. Рад. Д.