Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

нео̀фӣт

мтом 3, стр. 723

нео̀фӣт

неофит

Стална адреса

Лема

неофит

Етимологија

Greek

Извор

том 3, стр. 723, редослед 27

  1. а.

    онај који је управо прешао у неку веру, новопокрштеник, новообраћеник.

  2. б.

    фиг. онај који је недавно прихватио неку идеју, пристао уз неки покрет и сл.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислусл. — слично
    — Сви ти његови прозелити и неофити иду само за својим личним интересима.
    Ђал.
Изворни текст (OCR)
нео̀фӣт, -и́та м грч. а. онај који је управо прешао у неку веру, новопокрштеник, новообраћеник. б. фиг. онај који је недавно прихватио неку идеју, пристао уз неки покрет и сл. — Сви ти његови прозелити и неофити иду само за својим личним интересима. Ђал.