не̏поко̄ран
непокоран
Лема
непокоран
Извор
том 3, стр. 730, редослед 1
- —
који неће да се покорава, непослушан; који не трпи стеге
неукротив. — Иступио је кнез десном ногом, непокоран пропису. Нех. Видео је ... све што је могло узбудити младу, непокорну дуuгV.
Изворни текст (OCR)
не̏поко̄ран, -рна, -рно који неће да се покорава, непослушан; који не трпи стеге, неукротив. — Иступио је кнез десном ногом, непокоран пропису. Нех. Видео је ... све што је могло узбудити младу, непокорну дуuгV. Петр. В.