Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

не̏помичан

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 731

не̏помичан

непомичан

Лема

непомичан

Варијанте

непо̀мичан

Извор

том 3, стр. 731, редослед 2

  1. 1.

    који се не помиче, који задржава пређашњи положај; непокретан, укочен, одузет.

    — Сатник ... остаје у барци непомичан.
    Фелд.
    Ужасни су му били болесници, њихове ране и непомични искривљени ... удови.
    Чипл.
  2. 2.

    непоколебљив, истрајан.

    — Био је вазда својих мисли, непомичан у тврдокорности својој.
    Мул.
Изворни текст (OCR)
не̏помичан и непо̀мичан, -чна, -чно 1. који се не помиче, који задржава пређашњи положај; непокретан, укочен, одузет. — Сатник ... остаје у барци непомичан. Фелд. Ужасни су му били болесници, њихове ране и непомични искривљени ... удови. Чипл. 2. непоколебљив, истрајан. — Био је вазда својих мисли, непомичан у тврдокорности својој. Мул.