Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

непо̀мӯћен

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 731

непо̀мӯћен

непомућен

Стална адреса

Лема

непомућен

Извор

том 3, стр. 731, редослед 11

  1. 1.

    који није ничим помућен, бистар; јасан, светао.

    — Врело је овде
    — рекох
    — непомућена извор-вода.
    Крањч. С.
    На поноћном небу кочи се сјајем мјесец, непомућен, чист.
    Гал.
  2. 2.

    фиг. који није ничим поремећен, који несметано тече.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Предавала се мислима ... са хиљаду успомена из њиховог срећног и непомућеног брачног живота.
    Мил.
    В. Свима се на лицу одражавала нека неизмјерна радост, непомућено весеље.
    Мишк.
  3. 3.

    фиг. разборит, разуман.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Никад нису с њим озбиљно разговарали. Прави непомућен старац, детињских жеља и весео.
    Вукић.
Изворни текст (OCR)
непо̀мӯћен, -а, -о 1. који није ничим помућен, бистар; јасан, светао. — Врело је овде — рекох — непомућена извор-вода. Крањч. С. На поноћном небу кочи се сјајем мјесец, непомућен, чист. Гал. 2. фиг. који није ничим поремећен, који несметано тече. — Предавала се мислима ... са хиљаду успомена из њиховог срећног и непомућеног брачног живота. Мил. В. Свима се на лицу одражавала нека неизмјерна радост, непомућено весеље. Мишк. 3. фиг. разборит, разуман. — Никад нису с њим озбиљно разговарали. Прави непомућен старац, детињских жеља и весео. Вукић.