Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

непорѐцив

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 731

непорѐцив

непорецив

Лема

непорецив

Извор

том 3, стр. 731, редослед 28

  1. —

    = непоречан (1) и непоречив који се не може порећи, оборити, неоспоран; неотклоњив.

    — Настави, као да цитира какву непорециву пресуду. Бег. Невероватно је наказно као сан, а ипак је стварност, непроменљива и непорецива.
    Андр. И.
Изворни текст (OCR)
непорѐцив, -а, -о = непоречан (1) и непоречив који се не може порећи, оборити, неоспоран; неотклоњив. — Настави, као да цитира какву непорециву пресуду. Бег. Невероватно је наказно као сан, а ипак је стварност, непроменљива и непорецива. Андр. И.