Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

непоу̀чљив

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 734

непоу̀чљив

непоучљив

Лема

непоучљив

Извор

том 3, стр. 734, редослед 4

  1. —

    необ. који се не да поучити, тврдоглав; самозадовољан.

    необ. — необично
    — lепоучљив је толико да себе сматра за способна да поучава јавност.
    Шим. С.
Изворни текст (OCR)
непоу̀чљив, -а, -о необ. који се не да поучити, тврдоглав; самозадовољан. — lепоучљив је толико да себе сматра за способна да поучава јавност. Шим. С.