непо̀ћудно̄ст
непоћудност
Лема
непоћудност
Извор
том 3, стр. 733, редослед 17
- —
особина онога који је непоћудан, онога што је непоћудно; недозвољен, ружан поступак.
— Документа о неуспесима, издајствима и другим непоћудностима обично остају сахрањена. Б 1958.
Изворни текст (OCR)
непо̀ћудно̄ст, -ости ж особина онога који је непоћудан, онога што је непоћудно; недозвољен, ружан поступак. — Документа о неуспесима, издајствима и другим непоћудностима обично остају сахрањена. Б 1958.