Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

непри́родан

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 740

непри́родан

неприродан

Лема

неприродан

Извор

том 3, стр. 740, редослед 18

  1. 1.а.

    којћ не одговара ономе што је природно, ненормалан; необичан.

    — Тијело је дуже времена висјело у неприродном положају на клину.
    Фелд.
    Држали су] ... тај свакако доста неприродан брак ванредно сретним.
    Новак
  2. 1.б.

    који превазилази, надмашује човекове моћи, натприродан.

    — Са неком неприродном силом, коју он никад у себи не претпостављаше, пребаци се преко ограде.
    Ранк.
  3. 2.

    извештачен, усиљен, намештен.

    — Тај осмех био је неприродан као у болесника.
    Макс.
Изворни текст (OCR)
непри́родан, -дна, -дно 1. а. којћ не одговара ономе што је природно, ненормалан; необичан. — Тијело је дуже времена висјело у неприродном положају на клину. Фелд. Држали су] ... тај свакако доста неприродан брак ванредно сретним. Новак. б. који превазилази, надмашује човекове моћи, натприродан. — Са неком неприродном силом, коју он никад у себи не претпостављаше, пребаци се преко ограде. Ранк. 2. извештачен, усиљен, намештен. — Тај осмех био је неприродан као у болесника. Макс.