нѐпријатељ
непријатељ
Лема
непријатељ
Варијанте
не̏пријатељ
Извор
том 3, стр. 738, редослед 22
- 1.
онај који је с киме у завади, свађи, онај који некоме жели или наноси зло (у односу на то лице).
— До срца га је заболело ... његову заручницу да брани његов крвни непријатељ!
Држао је ону двојицу за своје смртне непријатеље.
- 2.а.
војн. онај против кога се води оружани рат, једна зараћена страна у оѐносу на другу.
— На читавом одсјеку ... провлаче се сада кроз бодљикаве жице и бацају се на непријатеља.
- 2.б.
онај који се бори за супротне интересе, који се налази на противној страни (у односу на класу, на народ, на масе): ~ народа, ~ радништва.
— Ја сам им уствари класни непријатељ, и они мени.
- 3.а.
онај који нешто сматра штетним и бори се против тога, противник: ~ алкохола, ~ пушења.
- 3.б.
оно што наноси штету, несрећу, болест и сл.
— Убише га двије силе које ... зове непријатељима људске среће: бол и досада.
Фразе
спољни, вањски~ непријатељ који жсиви изван земље, државе; унУтрашњи
Изворни текст (OCR)
пѐпријатељ и не̏пријатељ м 1. онај који је с киме у завади, свађи, онај који некоме жели или наноси зло (у односу на то лице). — До срца га је заболело ... његову заручницу да брани његов крвни непријатељ! Дом. Држао је ону двојицу за своје смртне непријатеље. Коз. Ј. 2. а. војн. онај против кога се води оружани рат, једна зараћена страна у оѐносу на другу. — На читавом одсјеку ... провлаче се сада кроз бодљикаве жице и бацају се на непријатеља. Јонке. б. онај који се бори за супротне интересе, који се налази на противној страни (у односу на класу, на народ, на масе): ~ народа, ~ радништва. — Ја сам им уствари класни непријатељ, и они мени. Вучо. 3. а. онај који нешто сматра штетним и бори се против тога, противник: ~ алкохола, ~ пушења. б. оно што наноси штету, несрећу, болест и сл. — Убише га двије силе које ... зове непријатељима људске среће: бол и досада. Матош.