Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

непронѝцљив

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 744

непронѝцљив

непроницљив

Лема

непроницљив

Извор

том 3, стр. 744, редослед 13

  1. 1.

    који није способан да проникне, прозре, сагледа што.

  2. 2.

    који се не можсв проникнути, којега је тешко прозрети, сагледати, загонетан.

    — Има душевну снагу која је потребна да се неко учини непроницљивим свачијем погледУ.
    Грол
    Понекад му се чинило као да је у животу имао задаћу ... да то нешто, Њему самоме незнаним и непроницљивим стазама, овдје пренесе.
    Десн.
Изворни текст (OCR)
непронѝцљив, -а, -о 1. који није способан да проникне, прозре, сагледа што. 2. који се не можсв проникнути, којега је тешко прозрети, сагледати, загонетан. — Има душевну снагу која је потребна да се неко учини непроницљивим свачијем погледУ. Грол. Понекад му се чинило као да је у животу имао задаћу ... да то нешто, Њему самоме незнаним и непроницљивим стазама, овдје пренесе. Десн.