Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

несавѝтљив

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 754

несавѝтљив

несавитљив

Лема

несавитљив

Извор

том 3, стр. 754, редослед 19

  1. —

    који се не може савити; који је чврстог карактера, непоколебљив.

    — У јавном раду био је чврст, поуздан, несавитљив. Прод. Сликао је ... силне и несавитљиве људе], са снажним страстима, које се не даду свладати.
    Барац.
Изворни текст (OCR)
несавѝтљив, -а, -о који се не може савити; који је чврстог карактера, непоколебљив. — У јавном раду био је чврст, поуздан, несавитљив. Прод. Сликао је ... силне и несавитљиве људе], са снажним страстима, које се не даду свладати. Барац.