несамоста́лно̄ст
несамосталност
Лема
несамосталност
Извор
том 3, стр. 755, редослед 25
- —
особина и стање онога који је несамосталан; зависност
— Јасно се види његова несамосталност као мислиоца. Скерл. нѐсан?, -сна м неспавање, бдење; несаница.
— Очни капци сами падали од несна.
Ноћ је пуна тешких уздаха и несна.
4
Изворни текст (OCR)
несамоста́лно̄ст, -ости ж особина и стање онога који је несамосталан; зависност. — Јасно се види његова несамосталност као мислиоца. Скерл. нѐсан?, -сна м неспавање, бдење; несаница. — Очни капци сами падали од несна. Андр. И. Ноћ је пуна тешких уздаха и несна. Крл. 4