Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

несво̀јствен

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 756

несво̀јствен

несвојствен

Стална адреса

Лема

несвојствен

Извор

том 3, стр. 756, редослед 20

  1. 1.

    који не лежи у нечијој природи, који не одговара чему; далек, туђ.

    — Ипак звучи у његовој поезији један објективизам несвојствен месту и времену.
    Михиз
    Све филозофске теорије ... путем чудних, човеку несвојствених мисли доводе га к знању онога што одавна зна.
    Крањч. Стј
  2. 2.

    који је без самопоуздања, неспособан.

    — Манулаћ је природе шкрте, несамосталне, несвојствене. Глиг.
Изворни текст (OCR)
несво̀јствен, -а, -о 1. који не лежи у нечијој природи, који не одговара чему; далек, туђ. — Ипак звучи у његовој поезији један објективизам несвојствен месту и времену. Михиз. Све филозофске теорије ... путем чудних, човеку несвојствених мисли доводе га к знању онога што одавна зна. Крањч. Стј. 2. који је без самопоуздања, неспособан. — Манулаћ је природе шкрте, несамосталне, несвојствене. Глиг.