Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

несу̀мњив

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 767

несу̀мњив

несумњив

Лема

несумњив

Извор

том 3, стр. 767, редослед 14

  1. 1.

    који не допушта сумње, очевидан, јасан, неоспоран.

    — Илићеви љубавни сонети ... су тако израђени да показују несумњиву песничку самосталност.
    Прод.
    Створена је ... необорива и несумњива одлука, да се та вечера одржи.
    Кол.
  2. 2.

    који није сумњив, неподозрив, поуздан.

    — Одређује каква својства морају имати свједоци, да се уопће узмогну припустити, односно сматрати несумњивим.
    Мј. 1926.
Изворни текст (OCR)
несу̀мњив, -а, -о 1. који не допушта сумње, очевидан, јасан, неоспоран. — Илићеви љубавни сонети ... су тако израђени да показују несумњиву песничку самосталност. Прод. Створена је ... необорива и несумњива одлука, да се та вечера одржи. Кол. 2. који није сумњив, неподозрив, поуздан. — Одређује каква својства морају имати свједоци, да се уопће узмогну припустити, односно сматрати несумњивим. Мј. 1926.