Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

неујѐдна̄чен

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 771

неујѐдна̄чен

неуједначен

Лема

неуједначен

Извор

том 3, стр. 771, редослед 21

  1. 1.

    који није једнак с другим, који се разликује од другог.

    с — средњи род
    — Зато У штампи и постоје неуједначени оо̄лици.
    Ј 1957
  2. 2.

    који садржи знатне разлике, који је у себи различит, хетероген.

    — То је можда разлог због којега је његов Бајронов рад толико неуједначен, јер човјекова је страст неуједначена ако је стварна.
    Лит. 1957
Изворни текст (OCR)
неујѐдна̄чен, -а, -о 1. који није једнак с другим, који се разликује од другог. — Зато У штампи и постоје неуједначени оо̄лици. Ј 1957. 2. који садржи знатне разлике, који је у себи различит, хетероген. — То је можда разлог због којега је његов Бајронов  рад толико неуједначен, јер човјекова је страст неуједначена ако је стварна. Лит. 1957.