Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

нечу̀вен

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 782

нечу̀вен

нечувен

Стална адреса

Лема

нечувен

Извор

том 3, стр. 782, редослед 4

  1. 1.

    који није чувен, непознат, незнан, невиђен.

    — Невиђен пропада он и нечувен.
    М-И
  2. 2.

    који се не чује, тих, неуслишен, неопажен.

    — Грофица се неопажена и нечувена појави.
    Ков. А.
  3. 3.

    који нема примера, необичан, изузетан, изванредан; ужасан, страшан.

    — То је био нечувен скандал.
    Мат.
    Асирска се власт над покореним земљама одржавала нечVвеном окрутношћу.
    Пов. 1
Изворни текст (OCR)
нечу̀вен, -ѐна, -ѐно 1. који није чувен, непознат, незнан, невиђен. — Невиђен пропада он и нечувен. М-И. 2. који се не чује, тих, неуслишен, неопажен. — Грофица се неопажена и нечувена појави. Ков. А. 3. који нема примера, необичан, изузетан, изванредан; ужасан, страшан. — То је био нечувен скандал. Мат. Асирска се власт над покореним земљама одржавала нечVвеном окрутношћу. Пов. 1.