не̏што
нешто QA: medium
Лема
нешто
Извор
том 3, стр. 782, редослед 15
- 1.а.
( ње̏што) зам. (ген. не̏чег(а), не̏чеса и некњиж. не̏шта) неодређена именичка заменица а. служи именице замењује неодређени, непознати узрок, непознату појаву, предмет (каткад непознато биће).
archaic— Нешто нешта изјело, па од непгта кости остале.
Рј. У тај час уздахну нешто на кућном тавану.
Осјетим како ме нешто стисло у грлу.
Давна се жаљаше да га њешто у ожичици мучи.
У грудима јој се нагло ... појавио угодан ... поћут нечеса.
Јеремија је ... због нешта сукао своје брке.
- 1.б.
у служби придева: мали и неугледан.
— Ко је то дошао? Нешто Американца пун прстена и колајна.
Трго2 с рамена нешто двоцијевке.
Имаш ли што тамо у соби ...? Торба и пар преобуке. Има и нешто ћебенцета
— с ниподашгавањем наброји Саво.
- 2.а.
у служби прилога мало.
— Имали ту нешто башче и земље.
Дође нешто касније из вароши. Ћос.
- 2.б.
мали број, неколико.
— Узалуд је
Курелац са нешто својих присталица покушавао...
У запећку нешто поњава и на њима лежаше Милић.
- 2.в.
у малој, незнатној количини.
— Можда би ме замолио да му посудим нешто брашна на вјеру.
Можда и у томе има нешто истине.
- 2.г.
око, отприлике.
— Биће нешто сто кућа, десет више десет мање.
- 2.д.
због нечега, неким поводом.
— Сјутридан ... Сулејман-паша собом замаче нешто у школу.
Нешто мајете главом, подмигујете се, као не верујете! Дом.
- 2.ђ.
у извесној мери, донекле, унеколико, помало.
— Бавио се нешто учитељ и књижевношћу.
Дјевојка сједи ... нешто прекрижених ногу.
- 2.е.
могућност, допуштење да се изврши оно што се изриче речима уз које стоји: реци̂мо, претпоставимо.
— Да ме нешто сада пусте кући, знао бих да живим.
Да ти сад нешто затегнеш, па да заиштеш вишу плаћу, даће ти је.
Фразе
ако би до нечег дошло ако би се појавила каква опасност, догодила каква несрећа, незгода; бити од некога ~ постати човек; бити, постати ~ бити, постати важсна, угледна личност; имати ~ бити имућан; нешто се иза брда ваља важан догађај ће се десити; нешто ... непто мало ... мало, неки део одавде ... неки део оданде; једним делом ... другим делом.
Изворни текст (OCR)
не̏што (покр. ње̏што) зам. (ген. не̏чег(а), заст. не̏чеса и некњиж. не̏шта) 1. неодређена именичка заменица а. служи именице замењује неодређени, непознати узрок, непознату појаву, предмет (каткад непознато биће). — Нешто нешта изјело, па од непгта кости остале. Вук Рј. У тај час уздахну нешто на кућном тавану. Јурк. Осјетим како ме нешто стисло у грлу. Хорв. Давна се жаљаше да га њешто у ожичици мучи. Љуб. У грудима јој се нагло ... појавио угодан ... поћут нечеса. Новак. Јеремија је ... због нешта сукао своје брке. Сиј. б. у служби придева: мали и неугледан. — Ко је то дошао? Нешто Американца пун прстена и колајна. Војн. Трго2 с рамена нешто двоцијевке. Коч. Имаш ли што тамо у соби ...? Торба и пар преобуке. Има и нешто ћебенцета — с ниподашгавањем наброји Саво. Ћоп. 2. у служби прилога а. мало. — Имали ту нешто башче и земље. Мул. Дође нешто касније из вароши. Ћос. Б. б. мали број, неколико. — Узалуд је Фран Курелац са нешто својих присталица покушавао... Бел. У запећку нешто поњава и на њима лежаше Милић. Вес. в. у малој, незнатној количини. — Можда би ме замолио да му посудим нешто брашна на вјеру. Креш. Можда и у томе има нешто истине. Јонке. г. око, отприлике. — Биће нешто сто кућа, десет више десет мање. Љуб. д. због нечега, неким поводом. — Сјутридан ... Сулејман-паша собом замаче нешто у школу. Мул. Нешто мајете главом, подмигујете се, као не верујете! Дом. ђ. у извесној мери, донекле, унеколико, помало. — Бавио се нешто учитељ и књижевношћу. Нед. Дјевојка сједи ... нешто прекрижених ногу. Кум. е. могућност, допуштење да се изврши оно што се изриче речима уз које стоји: реци̂мо, претпоставимо. — Да ме нешто сада пусте кући, знао бих да живим. Јак. Да ти сад нешто затегнеш, па да заиштеш вишу плаћу, даће ти је. Ћор.