ни̑з

— Очајно стресе главу и грчевито растргну низ црна бисера око врата.

На девојкама звече низови сребрних и златних новаца.

Моји сати у мучноме се вуку низу. Цес.

— За мален час дуљио се пред чадорјем дугољасти бијели низ царске војске.

Крезуби усташа Тороман ... 1спод ока погледа по низу дућана.

— Због Швејкове спонтане манифестације отпао је читав низ питања.

У Друштво је учлањено око 2.О00 чланова међу којима и низ истакнутих стручЊака за путове и саобраћај. Б 1957.

— Породица коју је терорисао дуги низ година осећа његов слом. Iоп. . Ја у низу сати не чујем ни мухе.

У модерној науци важни су радиоактивни низови елемената и низови распадања радиоактивних елемената. Алг. 1. Аетали се даду по кемијској активности поредати у електрокемијски низ — Волтин низ. Кем. ни̑з: м и ж нижи део чега, ниско место, низина. — Тако се спустисмо низбрдицом у низ. Шапч. А доље у низу избила јака вруља бисер-воде Зрмање. Буд. низ (испред пискавих, понекад и шVШтавих сугласника: низа, испред енклитика: ни̏за̄) предл. с ак. а. кад је реч о кретању од више тачке према нижој; у правцу тока: грло, ~ улицу, низа зид, низа стубе, степенице и сл. — (ети се давне прошлости, а сузе јој теку низа збрчкано лице. Јакш. Ђ. Одијела склизнуше низ тијело. Наз. И вал га велики натраг понесе низ воду. М-И. б. кад је реч о кретању од ближе тачке према даљој. — Увукао би руке у џепове и шетао уз собу низ собу, суморан и замиuљен. Ћор. в. кад је реч о ономе што је о чему окачено, што виси и сл. учиrеЉћ занеС. објема ногама као рукуницама, па их спусти низ кревет.