ни̏завица
низавица
Лема
низавица
Извор
том 3, стр. 785, редослед 5
- —
в. ниска.
— И стаде скидати гљиве с љескове низавице.
Старац ... донесе комад трака, те на њ наниже уловљену рибу. Низавицу даде Иву. Ћип. ни̏зак, ни̏ска и нѝска, ни̏ско и нѝско (комп. ни̏жӣ) 1.
- а.
који има малу висину; кратак у вертикалном правцу.
— Онда јој се Данко чинио тако низак, тако мален.
А на глави му је шешир чобански, округли ниски клобук испупчен.
- б.
који је мало изнад земље или какве друге површине, који је на малој висини: ~ лопта, ~ плафон.
— Врата им је отворила гђа Томс, станар из нижег ката.
Сви сељаци се спластише под брестом ... са гранама пободеним у ниско небо. Ћос.
- д.
Д. 2. који је испод просека
- а.
по висини положаја, нивоа.
— У одређено годишње доба водостај ријеке опадне и тада је ниски водостај.
- б.
по количини, вредности, износу, степену, ступњу и сл.: ~ притисак, тлак.
— Откупно предузеће које износи рибу и на тржиште у могућности је да стално одржава ниску Цену. Пол. 1950. Због ниских приноса ... на социјалистичким газдинствима трговинска предузећа поврће углавном довозе из других ... крајева земље. Б 1958.
- в.
који; је испод нормалног, дозвољеног, потребног по; развијености, вредности: ~ стандард живота.
— У Калабрији ... је народ на врло ниском ступњу.
3. (само комп. и суп.)
- а.
који је млађи по рангу, звању, ступњу: нижи официр, нижи свећеник, нижи ста-; решина, нижа школа, нижи разреди.
- б.
који је мање развијен, заосталији.
— Ладо-; жани каменога доба имали су главе мале ... са неколико обележја нижих раса.
Премда између виших биљака и виших животиња постоји тако знатна разлика, оне су ближе једна другој него најнижа биљка најсавршенијем минералу.
4. који није високог положаја у друштву, незнатан, прост: нижи кругови, најнижи слој.
— Али ја велим да би ми кућу осрамотио кад би ми довео снаху од ниска рода.
У Травнику је некад живео стари Крџалија, човек ниског порекла.
5. неморалан, нечастан, подао: ~ поступак, ~ клевета.
— Нека сам проклет, нека сам низак и подао, али нека и ја љубим крај оне одјеће у коју се облачи мој бог.
Али порнографија је онде где нема талента ... и где се... чини апел на најнижке нагоне људске.
6. физ. који је произведен мањим бројем трептаја, титраја у јединици времена, дубок (о звуку).
— Говорио је он у почетку тихим и ниским гласом. Шег. Задан у посао, кадикад је попијевао у суморној ниској ноти.
Хармоникаш засвира ситно нај-; нижим тоновима.
Општи тон дискусије у чланцима тога часописа не беше ни сувише висок, ни сувише низак.
Изворни текст (OCR)
ни̏завица ж в. ниска. — И стаде скидати гљиве с љескове низавице. Гор. Старац ... донесе комад трака, те на њ наниже уловљену рибу. Низавицу даде Иву. Ћип. ни̏зак, ни̏ска и нѝска, ни̏ско и нѝско (комп. ни̏жӣ) 1. а. који има малу висину; кратак у вертикалном правцу. — Онда јој се Данко чинио тако низак, тако мален. Ивак. А на глави му је шешир чобански, округли ниски клобук испупчен. Чипл. б. који је мало изнад земље или какве друге површине, који је на малој висини: ~ лопта, ~ плафон. — Врата им је отворила гђа Томс, станар из нижег ката. Торб. Сви сељаци се спластише под брестом ... са гранама пободеним у ниско небо. Ћос. Д. 2. који је испод просека а. по висини положаја, нивоа. — У одређено годишње доба водостај ријеке опадне и тада је ниски водостај. ОГ. б. по количини, вредности, износу, степену, ступњу и сл.: ~ притисак, тлак. — Откупно предузеће које износи рибу и на тржиште у могућности је да стално одржава ниску Цену. Пол. 1950. Због ниских приноса ... на социјалистичким газдинствима трговинска предузећа поврће углавном довозе из других ... крајева земље. Б 1958. в. који; је испод нормалног, дозвољеног, потребног по; развијености, вредности: ~ стандард живота. — У Калабрији ... је народ на врло ниском ступњу. СКГ 1937. 3. (само комп. и суп.) а. који је млађи по рангу, звању, ступњу: нижи официр, нижи свећеник, нижи ста-; решина, нижа школа, нижи разреди. б. који је мање развијен, заосталији. — Ладо-; жани каменога доба имали су главе мале ... са неколико обележја нижих раса. Жуј. Премда између виших биљака и виших животиња постоји тако знатна разлика, оне су ближе једна другој него најнижа биљка најсавршенијем минералу. Бот. 4. који није високог положаја у друштву, незнатан, прост: нижи кругови, најнижи слој. — Али ја велим да би ми кућу осрамотио кад би ми довео снаху од ниска рода. Мул. У Травнику је некад живео стари Крџалија, човек ниског порекла. Андр. И. 5. неморалан, нечастан, подао: ~ поступак, ~ клевета. — Нека сам проклет, нека сам низак и подао, али нека и ја љубим крај оне одјеће у коју се облачи мој бог. Л-К. Али порнографија је онде где нема талента ... и где се... чини апел на најнижке нагоне људске. Скерл. 6. физ. који је произведен мањим бројем трептаја, титраја у јединици времена, дубок (о звуку). — Говорио је он у почетку тихим и ниским гласом. Шег. Задан у посао, кадикад је попијевао у суморној ниској ноти. Коз. И. Хармоникаш засвира ситно нај-; нижим тоновима. Моск. фиг. Општи тон дискусије у чланцима тога часописа не беше ни сувише висок, ни сувише низак. Цар М.