Одредница

ни̏завица

жтом 3, стр. 785

ни̏завица

низавица

Стална адреса

Лема

низавица

Извор

том 3, стр. 785, редослед 5

  1. в. ниска.

    — И стаде скидати гљиве с љескове низавице.
    Гор.
    Старац ... донесе комад трака, те на њ наниже уловљену рибу. Низавицу даде Иву. Ћип. ни̏зак, ни̏ска и нѝска, ни̏ско и нѝско (комп. ни̏жӣ) 1.
  2. а.

    који има малу висину; кратак у вертикалном правцу.

    — Онда јој се Данко чинио тако низак, тако мален.
    Ивак.
    А на глави му је шешир чобански, округли ниски клобук испупчен.
    Чипл.
  3. б.

    који је мало изнад земље или какве друге површине, који је на малој висини: ~ лопта, ~ плафон.

    — Врата им је отворила гђа Томс, станар из нижег ката.
    Торб.
    Сви сељаци се спластише под брестом ... са гранама пободеним у ниско небо. Ћос.
  4. д.

    Д. 2. који је испод просека

  5. а.

    по висини положаја, нивоа.

    — У одређено годишње доба водостај ријеке опадне и тада је ниски водостај.
    ОГ
  6. б.

    по количини, вредности, износу, степену, ступњу и сл.: ~ притисак, тлак.

    сл. — слично
    — Откупно предузеће које износи рибу и на тржиште у могућности је да стално одржава ниску Цену. Пол. 1950. Због ниских приноса ... на социјалистичким газдинствима трговинска предузећа поврће углавном довозе из других ... крајева земље. Б 1958.
  7. в.

    који; је испод нормалног, дозвољеног, потребног по; развијености, вредности: ~ стандард живота.

    — У Калабрији ... је народ на врло ниском ступњу.
    СКГ 1937
    3. (само комп. и суп.)
  8. а.

    који је млађи по рангу, звању, ступњу: нижи официр, нижи свећеник, нижи ста-; решина, нижа школа, нижи разреди.

  9. б.

    који је мање развијен, заосталији.

    — Ладо-; жани каменога доба имали су главе мале ... са неколико обележја нижих раса.
    Жуј.
    Премда између виших биљака и виших животиња постоји тако знатна разлика, оне су ближе једна другој него најнижа биљка најсавршенијем минералу.
    Бот.
    4. који није високог положаја у друштву, незнатан, прост: нижи кругови, најнижи слој.
    — Али ја велим да би ми кућу осрамотио кад би ми довео снаху од ниска рода.
    Мул.
    У Травнику је некад живео стари Крџалија, човек ниског порекла.
    Андр. И.
    5. неморалан, нечастан, подао: ~ поступак, ~ клевета.
    — Нека сам проклет, нека сам низак и подао, али нека и ја љубим крај оне одјеће у коју се облачи мој бог.
    Л-К
    Али порнографија је онде где нема талента ... и где се... чини апел на најнижке нагоне људске.
    Скерл.
    6. физ. који је произведен мањим бројем трептаја, титраја у јединици времена, дубок (о звуку).
    — Говорио је он у почетку тихим и ниским гласом. Шег. Задан у посао, кадикад је попијевао у суморној ниској ноти.
    Коз. И.
    Хармоникаш засвира ситно нај-; нижим тоновима.
    Моск.
    Општи тон дискусије у чланцима тога часописа не беше ни сувише висок, ни сувише низак.
    Цар М.
Изворни текст (OCR)
ни̏завица ж в. ниска. — И стаде скидати гљиве с љескове низавице. Гор. Старац ... донесе комад трака, те на њ наниже уловљену рибу. Низавицу даде Иву. Ћип. ни̏зак, ни̏ска и нѝска, ни̏ско и нѝско (комп. ни̏жӣ) 1. а. који има малу висину; кратак у вертикалном правцу. — Онда јој се Данко чинио тако низак, тако мален. Ивак. А на глави му је шешир чобански, округли ниски клобук испупчен. Чипл. б. који је мало изнад земље или какве друге површине, који је на малој висини: ~ лопта, ~ плафон. — Врата им је отворила гђа Томс, станар из нижег ката. Торб. Сви сељаци  се спластише под брестом ... са гранама пободеним у ниско небо. Ћос. Д. 2. који је испод просека а. по висини положаја, нивоа. — У одређено годишње доба водостај ријеке опадне и тада је ниски водостај. ОГ. б. по количини, вредности, износу, степену, ступњу и сл.: ~ притисак, тлак. — Откупно предузеће које износи рибу и на тржиште у могућности је да стално одржава ниску Цену. Пол. 1950. Због ниских приноса ... на социјалистичким газдинствима трговинска предузећа поврће углавном довозе из других ... крајева земље. Б 1958. в. који; је испод нормалног, дозвољеног, потребног по; развијености, вредности: ~ стандард живота. — У Калабрији ... је народ на врло ниском ступњу. СКГ 1937. 3. (само комп. и суп.) а. који је млађи по рангу, звању, ступњу: нижи официр, нижи свећеник, нижи ста-; решина, нижа школа, нижи разреди. б. који је мање развијен, заосталији. — Ладо-; жани каменога доба имали су главе мале ... са неколико обележја нижих раса. Жуј. Премда између виших биљака и виших животиња постоји тако знатна разлика, оне су ближе једна другој него најнижа биљка најсавршенијем минералу. Бот. 4. који није високог положаја у друштву, незнатан, прост: нижи кругови, најнижи слој. — Али ја велим да би ми кућу осрамотио кад би ми довео снаху од ниска рода. Мул. У Травнику је некад живео стари Крџалија, човек ниског порекла. Андр. И. 5. неморалан, нечастан, подао: ~ поступак, ~ клевета. — Нека сам проклет, нека сам низак и подао, али нека и ја љубим крај оне одјеће у коју се облачи мој бог. Л-К. Али порнографија је онде где нема талента ... и где се... чини апел на најнижке нагоне људске. Скерл. 6. физ. који је произведен мањим бројем трептаја, титраја у јединици времена, дубок (о звуку). — Говорио је он у почетку тихим и ниским гласом. Шег. Задан у посао, кадикад је попијевао у суморној ниској ноти. Коз. И. Хармоникаш засвира ситно нај-; нижим тоновима. Моск. фиг. Општи тон дискусије у чланцима тога часописа не беше ни сувише висок, ни сувише низак. Цар М.