ни́зати
низати
Лема
низати
Извор
том 3, стр. 786, редослед 6
- 1.
надевати, стављати редом на конац, на жицу и сл (зрна накита, комадиће разних предмета и др.), правити ниску.
— Пробушени зуби ... медведа, јелена ... и вука низани су за накит.
Ја ћу бити у вајату, дукате низати.
Бит ће дошо̑, тек да ниже неки ђердан од пјесама.
- 2.
стављати што у један ред, једно поред другога, ређати.
— Људи су пролазили дању и ноћу, низали вреће пуне пијеска, копали лагуме.
Узме перо, наоштри и њега и око, па ниже по хартији знаке и речи. Пол. 1958.
- 3.а.
набрајати, наводити по реду једно за другим: ~ речи, ~ стихове, ~ успомене и сл.
— Грмио је тако Силвестар и низао на рачун горњега рода далеко сочније псовке.
Сељак, као по неком програму, низао је своје монологе о разним предметима.
- 3.б.
постизати једно за другим; чинити што једно за другим.
— НОВ и ПОЈ низали су нове победе над окупаторима и квислиншким одредима.
Уs то је низао путем још друге лудорије.
- 3.в.
проводити, доживљавати једно за другим; обухватати једно за другим: ~ досадне дане.
— Та велика половина човечјег века ... протицала је лагано и нечујно, нижући дане и године.
Пододреднице
1. стајати, налазити се у једном реду, једно поред другога; заузимати место један поред другог. — Од Окића к западу нижу се крањске планине. Шен. На крововима тих зграда, које се нижу једна за другом, веру се млади тесари и дунђери. Пол. 1950. Низали су се потрбушке поред јаза ... набили главе у воду мутну као грање и пили је дуго и жудно. Пер. 2. а. појављивати се редом једно за другим, део по део. — Пред душевним оком госпође Софије стале су се низати слике једна за другом и све као да су летјеле. Ивак. Читава јој се прошлост низала у памети. Мул. б. догађати се једно за другим. — Низале су се победе за победом, створена је већ била и пространа слободна територија. Дед. В. Догађаји су се низали један за другим. Козарч. 3. кретати се у нигу. — Криж се опет крену, а за њим се ниже и свијет. Ћип
Изворни текст (OCR)
ни́зати, ни̂же̄м несврш. 1. надевати, стављати редом на конац, на жицу и сл. (зрна накита, комадиће разних предмета и др.), правити ниску. — Пробушени зуби ... медведа, јелена ... и вука низани су за накит. Жуј. Ја ћу бити у вајату, дукате низати. Вес. фиг. Бит ће дошо̑, тек да ниже неки ђердан од пјесама. Крањч. С. 2. стављати што у један ред, једно поред другога, ређати. — Људи су пролазили дању и ноћу, низали вреће пуне пијеска, копали лагуме. Шен. Узме перо, наоштри и њега и око, па ниже по хартији знаке и речи. Пол. 1958. 3. а. набрајати, наводити по реду једно за другим: ~ речи, ~ стихове, ~ успомене и сл. — Грмио је тако Силвестар и низао на рачун горњега рода далеко сочније псовке. Божић. Сељак, као по неком програму, низао је своје монологе о разним предметима. Андр. И. б. постизати једно за другим; чинити што једно за другим. — НОВ и ПОЈ низали су нове победе над окупаторима и квислиншким одредима. Марј. Ј. Уs то је низао путем још друге лудорије. Вел. в. проводити, доживљавати једно за другим; обухватати једно за другим: ~ досадне дане. — Та велика половина човечјег века ... протицала је лагано и нечујно, нижући дане и године. Грол.