ни̏кнути
никнути, нићн QA: medium
Лема
никнути
Варијанте
нићн, ни̏ћн
Извор
том 3, стр. 790, редослед 16
- 2.
(аор. ни̏кнух и ни̏кох 2. и
- 3.
ни̏кнӯ и ни̏че; р. прид. ни̏кнуо, -ула, -уло и ни̏као, -кла; -кло; прил пр. ни̏кнӯв(ши) и ни̏ка̄в(ши)) сврш.
- 1.а.
избити из земље (о биљци), проклијати.
— Брзо ће никнути стручак купуса. Чипл. фиr. Да ли ће из ових списа никнути сјеме које ће господарство хрватскога народа подигнути?
- 1.б.
израсти, избити и3 ткива (о зубима, о роговима у животиња и сл.).
- 2.а.
фиr. бити подигнут, саграђен.
— Уместо паркова и хотела, никла је трикотажа »Галеб«. Б 1957.
- 2.б.
потећи, развити се; бити заснован, настати.
— Радост, велим, дружи се и с поносом што је на два пута из нашега народа никла толи узвишена мисао.
Тада је већ никла замисао да се у источној Босни створи група војвођанских ударних батаљона.
Готски стил је никнуо у Француској.
- 2.в.
бити рођен негде, потећи, водити порекло.
— Одлази у Босну из које је никао.
Није ... суосјећао с народом из кога је никнуо.
- 2.г.
искрснути, појавити се, створити се изненада.
— Већ га ШПвабу погле́да̄ју да никне оздол из Тукова.
Изненада му пред душом никну слика његовог красног сина.
Данак ће доћи бољи, никнуће зора рујна.
- 3.
поникнути, клекнути; посрнути.
— Анђел никнуо ником на кољена, алем-чашу пред Творца полаже.
Ал му коњик клекну на кољена, а Милош му ниче на рамена. НП Вук. ни̏ко, ни̏ког(а) = нитко
- 1.
одрична именичка заменица за лица: ниједно лице, ниједна особа.
— По њему заиста нико не би био могао да спозна племенитост моје побуде.
Србија је остала осамљена и немоћна: њу нико није тражио, и она није требала никоме.
- 2.
безвредан, безначајан човек, ништавило.
— Показаће се ко је нико, ко је простак и кукавица, неко други или он!
и ништа, ~ и нигде, ~ и ничији син, ~ од никога сасвим безвредан, безначајан човек; ~ живи баш нико, уопште нико; ником ништа било па прошло, ништа се није десило. — Е, видите ли ... покварила се и власт, отанчала. Ако је што драге воље послушаш, добро и јест, ако не послушаш ником нишгта — ујео вук магаре.
Фразе
провео се (прошао и сл.) као ~ његов прошао је сасвим рђаво;
Изворни текст (OCR)
ни̏кнути и ни̏ћн, ни̏кне̄м (аор. ни̏кнух и ни̏кох, 2. и 3. л. ни̏кнӯ и ни̏че; р. прид. ни̏кнуо, -ула, -уло и ни̏као, -кла; -кло; прил. пр. ни̏кнӯв(ши) и ни̏ка̄в(ши)) сврш. 1. а. избити из земље (о биљци), проклијати. — Брзо ће никнути стручак купуса. Чипл. фиr. Да ли ће из ових списа никнути сјеме које ће господарство хрватскога народа подигнути? Ђал. б. израсти, избити и3 ткива (о зубима, о роговима у животиња и сл.). 2. фиr. а. бити подигнут, саграђен. — Уместо паркова и хотела, никла је трикотажа »Галеб«. Б 1957. б. потећи, развити се; бити заснован, настати. — Радост, велим, дружи се и с поносом што је на два пута из нашега народа никла толи узвишена мисао. Јаг. Тада је већ никла замисао да се у источној Босни створи група војвођанских ударних батаљона. Чол. Готски стил је никнуо у Француској. Матош. в. бити рођен негде, потећи, водити порекло. — Одлази у Босну из које је никао. Андр. И. Није ... суосјећао с народом из кога је никнуо. Наз. г. искрснути, појавити се, створити се изненада. — Већ га ШПвабу погле́да̄ју да никне оздол из Тукова. Мул. Изненада му пред душом никну слика његовог красног сина. Коз. Ј. Данак ће доћи бољи, никнуће зора рујна. Ил. 3. поникнути, клекнути; посрнути. — Анђел никнуо ником на кољена, алем-чашу пред Творца полаже. Прер. Ал му коњик клекну на кољена, а Милош му ниче на рамена. НП Вук. ни̏ко, ни̏ког(а) = нитко 1. одрична именичка заменица за лица: ниједно лице, ниједна особа. — По њему заиста нико не би био могао да спозна племенитост моје побуде. Десн. Србија је остала осамљена и немоћна: њу нико није тражио, и она није требала никоме. Јов. С. 2. безвредан, безначајан човек, ништавило. — Показаће се ко је нико, ко је простак и кукавица, неко други или он! Каш.