Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ни̑ко

мтом 3, стр. 791

ни̑ко

нико

Лема

нико

Извор

том 3, стр. 791, редослед 11

  1. а.

    прил. а.

    прил. — прилог
  2. —

    в. ничице.

    — И онда, бесвјесно, ником, у шапту образлажу.
    Уј.
  3. б.

    за појачавање значења глагола поникнути и сл.

    сл. — слично
    — Старац занијеми, поникну ником.
    Шен.
    Он даде знак да се смирим и поклоним ником.
    Комб.
    Сви ником поникоше и у црну земљу погледаше.
    Ад.
Изворни текст (OCR)
ни̑ко м прил. а. в. ничице. — И онда, бесвјесно, ником, у шапту образлажу. Уј. б. за појачавање значења глагола поникнути и сл. — Старац занијеми, поникну ником. Шен. Он даде знак да се смирим и поклоним ником. Комб. Сви ником поникоше и у црну земљу погледаше. Ад.