ни̏чијӣ

ничији

Лема

ничији

Извор

том 3, стр. 796, редослед 12

а.
одрична присвојна заменица а. у одричним реченицама, кад се пориче пр?
— падање било коме или кад се одриче нешто без обзира коме би могло припадати.
— Е, кад моја ниси, нећеш бити ничија!
— рече он, и потеже нож.
Вес.
Они ... су, у међVвремену кад ничије војске није било, разграбили сав ... плен.
Вас.
б.
који не припада никоме, који нема власника.
— Ено, оно дијете] ... жупи у кући ко̑ ничије.
Мул.
Неко безбрижно, ничије, згурено псето је њушкало по путу. Петр.
в.
В.
в. — (после броја) век
в.
погрд. који потиче од безвредне особе.
погрд. — погрдно
— Учио га је нико и ничији син.
Ћор.

Фразе

~ земља в. уз земља (изр.).

Изворни текст (OCR)

ни̏чијӣ, -а̄, -е̄ одрична присвојна заменица а. у одричним реченицама, кад се пориче пр?- падање било коме или кад се одриче нешто без обзира коме би могло припадати. — Е, кад моја ниси, нећеш бити ничија! — рече он, и потеже нож. Вес. Они ... су, у међVвремену кад ничије војске није било, разграбили сав ... плен. Вас. б. који не припада никоме, који нема власника. — Ено, оно дијете] ... жупи у кући ко̑ ничије. Мул. Неко безбрижно, ничије, згурено псето је њушкало по путу. Петр. В. в. погрд. који потиче од безвредне особе. — Учио га је нико и ничији син. Ћор.