но̀вац
новац
Лема
новац
Извор
том 3, стр. 801, редослед 7
- 1.а.
(мн. но̑вци, ген. но̏ва̄ца̄) нарочито израђен метал или папир утврђене вредности, који издаје држава, а служи као средство плаћања.
— Новци су у твојим рукама, па кад ти нестане, а ти кажи!
Новац подгриза живот, трује крв, он по̑ живота отме.
- 1.б.
метални комад, новчић, пара.
— Капетан се маши у џеп и онда бркаше по сребрним и златним новцима.
Код несретника нађоше у џепу два велика златна новца.
- 1.в.
одређени (новчани) износ, сума.
— Новац шаље ... сину, а он га тамо у свету даље ... обрће.
- 2.
богатство; капитал.
— Они вичу на оружје, али трче за новцем.
Њена свекрва хтела је сина да ожени новцем и именом.
Фразе
бели ~ сребрн новац, сребрњак. — Баци на тезгу један златник с нешто бела новца. Грол.; бити при новцу а) имати новаца, добро стајати материјално; б) имати новца уза се; за мале новце јевтино крупан ~ новчаница или комад новца веће вредности; доста пара; куповати за гото в ~, плаћати ГотоВИм цем плаћати одмах новчаницама или комадима новца; лежати на новцу бити одвећ богат; ни за које новце ни по коју цену, ни за шта на свету; ~ душогубац посл. из похлепе за новцем људи често почињају најсрамнија дела; ~ пада, капље (са свих страна) добро се зарађује, новац се гомила; (о)стављати ~ на страну штедети; примати, узимати за готов (прави) ~ примати све за истину, слепо веровати свему. — Они су са детињском наивношћу примали за готов новац све приче о нашим победама. Јов. С. Почео је] ... приповиједати, примивши у душевној наивности за прави новац ријечи књегиње. Крањч. Стј.; расипати ~ трошити много; ситан ~ новчаница или комад новца мале вредности; човек од новца богат човек; чувати (скупљати) беле новце за црне дане штедети, остављати на страну за случај потребе, беде, невоље.
Изворни текст (OCR)
но̀вац, но́вца м (мн. но̑вци, ген. но̏ва̄ца̄) 1. а. нарочито израђен метал или папир утврђене вредности, који издаје држава, а служи као средство плаћања. — Новци су у твојим рукама, па кад ти нестане, а ти кажи! Лаз. Л. Новац подгриза живот, трује крв, он по̑ живота отме. Коз. И. б. метални комад, новчић, пара. — Капетан се маши у џеп и онда бркаше по сребрним и златним новцима. Јакш. Ђ. Код несретника нађоше у џепу два велика златна новца. Наз. в. одређени (новчани) износ, сума. — Новац шаље ... сину, а он га тамо у свету даље ... обрће. Сек. 2. богатство; капитал. — Они вичу на оружје, али трче за новцем. Матош. фиг. Њена свекрва хтела је сина да ожени новцем и именом. Рист.