но̏в
нов, нова
Лема
нов
Варијанте
нова, но̀ва
Извор
том 3, стр. 800, редослед 1
- 1.
и но̀во 1. а који је тек направљен (сазидан, купљен итд.), неупотребљаван или веома мало употребљаван: ~ кућа, ~ одело.
— Извуци ново небо прије него дођу попови.
б. скоро пронађен или створен, тек сад објављен.
— Књижевна критика ... оставила је својих значајних трагова ... у сталном зазирању од нове речи или нова израза.
- 2.а.
који се први пут појавио, раније непознат.
— У том часу уђе у дворану нова особа.
Ми сваки дан израђујемо нов језични материјал за Брозове и Ивековиће.
- 2.б.
који је скоро настао или ће тек настати, млад; свеж.
— Под њима нова трава из земље избије.
Нов ће га зрак одмах растријезнити.
- 2.в.
који је без искуства, неискусан, неупућен (у посао, дужност коју обавља и сл.).
— Још си нов!
— добаци неко из угла, и други се насмејаше.
- 3.
други, друкчији него досад, измењен.
— Увек се дешавало понешто ... што је везира приказивало у ... новој светлости.
Наступала сУ нова времена.
Гле, она ће уводити нови ред!
- 4.а.
који се поново среће, који се понавља (временски или у истом или сличном виду); даљи: ~ месец, ~ година.
— Пријатељи га салећу ... да се склони из Србије, где му је нов затвор сигуран.
Швејк је ... пошао даље, у сусрет новим пустоловинама.
- 4.б.
који се поново додаје, даје на оно што је већ дато, што постоји (а што је исте или сличне врсте).
— Трпао је у тањир све нове и нове колаче. Ћос.
- 4.б.
То му је ... давало нов извор полета. Крањч. Стј.
- 5.
који припада садашњости, последњим данима, садашњи; савремен.
— Многи од тих закона су најновијега датума. Мј. 193б. Наша нова књижевност ... пише се само на штокавском дијалекту.
- 6.
напредан, прогресиван (по схватању, политичкој опредељености и сл.).
— Тај учитељ је нов човек, очевидно васпитаван у колу омладине која се школовала под утицајем покрета Светозара Марковића. Глиг.
- 7.а.
(у именичкој служби) с нове појаве у животу.
— Старо нестаје, а ново се рађа. Лог.
- 2.б.
нове зграде, грађевине.
— Све око њега дућана] ... се порушшило, а ново дигло.
- 2.в.
нове хаљине, нова одећа.
— У ново обучене ... промичу жене.
- 2.г.
нове вести, новости.
— Шта има ново код вас?
врата в. гледати као теле у шарена врата (уз врата изр.); дотерати на ~ калуп прилагодити новим условима, увјети- 31и̂ ма, дати чежу друкчији, нов облик. — Те установе ... не могу бити задруге ... То су еснафри, мало дотерани на нов калуп. Лапч.; Нова година дан 1. 1; нова година наступајућа или настала година од 1. 1. до 31. ХI1; нови век период, епоха која обухвата време од друге половине 15. столећа до данас; ~ новцат (новцит) потпуно, сасвим нов, неупотребљаван; Нови sавет (тестамен(а)т в. уз завет (изр.); Нови свет (континент) Америка (ређе и Аустралија и Антарктик); ~ сребро хем. легура никла, цинка и бакра, алпака; окренути нову страну (нови лист) почети радити, поступати друкчије, супротно од досадашње праксе. — Бошко ... одједаред окренуо нову страну. Заволео девојчицу. Сек.; примати, узимати ново за готово примати, прихватати нешто као сигурно, не проверавати; срећна ~ година поздрав за изражавање жеља при наступању нове године.
Фразе
гледати, буљити као̄ теле У
Изворни текст (OCR)
но̏в, но̏ва и но̀ва, но̏во и но̀во 1. а. који је тек направљен (сазидан, купљен итд.), неупотребљаван или веома мало употребљаван: ~ кућа, ~ одело. — Извуци ново небо прије него дођу попови. Пав. б. скоро пронађен или створен, тек сад објављен. — Књижевна критика ... оставила је својих значајних трагова ... у сталном зазирању од нове речи или нова израза. Бел. 2. а. који се први пут појавио, раније непознат. — У том часу уђе у дворану нова особа. Крањч. Стј. Ми сваки дан израђујемо нов језични материјал за Брозове и Ивековиће. Скерл. б. који је скоро настао или ће тек настати, млад; свеж. — Под њима нова трава из земље избије. М-И. Нов ће га зрак одмах растријезнити. Наз. в. који је без искуства, неискусан, неупућен (у посао, дужност коју обавља и сл.). — Још си нов! — добаци неко из угла, и други се насмејаше. Макс. 3. други, друкчији него досад, измењен. — Увек се дешавало понешто ... што је везира приказивало у ... новој светлости. Андр. И. Наступала сУ нова времена. Милис. Гле, она ће уводити нови ред! Бен. 4. а. који се поново среће, који се понавља (временски или у истом или сличном виду); даљи: ~ месец, ~ година. — Пријатељи га салећу ... да се склони из Србије, где му је нов затвор сигуран. Скерл. Швејк је ... пошао даље, у сусрет новим пустоловинама. Јонке. б. који се поново додаје, даје на оно што је већ дато, што постоји (а што је исте или сличне врсте). — Трпао је у тањир све нове и нове колаче. Ћос. Б. То му је ... давало нов извор полета. Крањч. Стј. 5. који припада садашњости, последњим данима, садашњи; савремен. — Многи од тих закона су најновијега датума. Мј. 193б. Наша нова књижевност ... пише се само на штокавском дијалекту. Стев. 6. напредан, прогресиван (по схватању, политичкој опредељености и сл.). — Тај учитељ је нов човек, очевидно васпитаван у колу омладине која се школовала под утицајем покрета Светозара Марковића. Глиг. 7. (у именичкој служби) с а. нове појаве у животу. — Старо нестаје, а ново се рађа. Лог. 2. б. нове зграде, грађевине. — Све око њега дућана] ... се порушшило, а ново дигло. Срем. в. нове хаљине, нова одећа. — У ново обучене ... промичу жене. Станк. г. нове вести, новости. — Шта има ново код вас? Јонке.